OSOBNO - Adriano Šćulac: S to vam želim neka mi bude, što mi želite neka vama bude

Za nekoliko sati i još je jedna godina za nama. Idu godine, možda i brže nego što bi želio. Idu i ima ih svakakvih. Boljih, lošijih, jako loših. Takav je život i valjda tako mora biti. Nisu mi te proslave, kraj jedne i ulazak u novu godinu nikada nešto posebno značile. No, moram priznati da su slavlja uvijek lijepa. Naravno kada za njih imam razloga. Bilo kako bilo, podvlačim račune jedne i stvaram si nadanja za neku novu godinu.

Ova koja uskoro završava, meni je bila dosta dobra. Neka se i nova ponovi takvom, ili boljom. Mene kao i sve vas, tlačila je i tlači pandemija. O njoj i samo njoj se pričalo, pisalo, bavili smo se njome. 

Nekima je nanijela velikog zla. Ne ponovilo se. Osobno sam relativno dosta dobro prošao. Zaustavila se bolest koja me prije dvije godine, upoznala sa smrću. Čovjek tada puno nauči. Ne bojiš se više te smrti. Naučio sam da je i ona dio našeg života. Nažalost zadnji. Ali prihvaćam je i ne bojim je se. Samo da mi nije boli i patnje. Sve ostalo bit će onako, kako mora biti.
Kroz godinu sam shvatio kako su neki ljudi zli. I tome me naučila bolest. Ranije sam mislio da su svi ljudi dobri. Da i u onom najlošijem ljudskom biću, čuči neko malo dobro.

Nažalost, shvatio sam da su neki ljudi, satkani samo od zla. Ja to nazivam ljudskim smećem i talogom, i maknuo sam ih iz moje blizine.

Ti i takvi su za mene samo broj, bića koja troše kisik i ništa više. No, kako naslov kaže, želim im isto ono što želim i sebi. Samo što dalje od mene.

Tako mi je puno lakše i ljepše. Ne zamaram se njima, nije me za njih briga. Ne diraju me njihove priče, pisanja, pljuvanja i vrijeđanja. Čak dapače, možda je to bolesno (haha) zabavljaju me te njihove svinjarije.

U godini za nama, puno, ili skoro sve takve, maknuo sam od mene. Zauzvrat sam upoznao puno novih, predivnih, ljudskih lica, s kojima mi je lijepo. Koja su uvijek razdragana, vesela, dobronamjerna, koja mi žele dobro.

Ne moramo se uvijek u svemu slagati. Meni je čak poželjno da smo različitih razmišljanja i stavova. No, zbog toga se ne bi smjeli poprijeko gledati, vrijeđati, izmišljati i lagati. Ali nažalost, ljudski talog i šljam drugačije ne zna. Izmislit će, napisati, izreći stvari o meni, a ne poznaje me. Nikada sa mnom riječi nisu progovorili, ali znaju o meni, više nego ja sam.

Godina je za nama, neka nova koja dolazi, SVIMA bude pod mojim motom „Što vam želim neka mi bude, što mi želite neka vama bude“.

(Adriano Šćulac) 31.12.2021/09:41